Igrači Radničkog otvorili dušu: „Da li neko brine o nama?“

Da je ostavka člana Upravnog odbora Radničkog Milana Uroševića uvod u rasplamsavanje krize u kragujevačkom superligašu, potvrdilo je i današnje saopštenje igrača tima sa „Čika Dače“.

Osetivši da polako gradske vlasti dižu ruke od njih i da će u borbi za očuvanje superligaškog statusa ostati sami, bez ikakve podrške gradskih otaca, igrači Radničkog odlučili su da progovore za javnost i skrenu pažnju na sve ono što im leži na srcu u ovom trenutku.

U saopštenju se ističe da se igrači osećaju napušteno, da već četiri meseca ne primaju platu, da treniraju sa tri lopte na očajnoj podlozi, ali da i dalje nameravaju da se bore. Ipak, žele da znaju da li nedavne izjave gradskih čelnika, koje govore u prilog tezi da će kragujevački superligaš ostati bez podrške Grada, znače da će igrači biti prepušteni sami sebi i pitaju se da li je uopšte Kragujevcu stalo da ima jednog supreligaša.

Saopštenje igrača Radničkog prenosimo u celosti:

„Jednom od najstarijih klubova u Srbiji, Radničkom 1923, definitvno preti gašenje i nestanak sa sportske mape naše zemlje. Na ovakav razvoj događaja, pre svega je uticala izjava gradonačelnika Kragujevca, u kojoj jasno navodi da nema nameru da nastavi sa praksom finansijske podrške klubu i obustava učešća lokalne samouprave u daljim koracima, kojim bi se eventualno zaustavilo propadanje, a gradu i Kragujevčanima ostala jedna od najvećih ljubavi, naš Radnički.

Da je sve zaista tako, govori i činjenica da već duže vreme nemamo predsednika i da je lice zaduženo u ime Grada za direktnu i neposrednu saradnju sa klubom, podnelo usmenu ostavku na dužnost. Jasno je koliko se mi igrači u takvim okolnostima osećemo poniženo i postiđeno. Čula se i reč „Izdaja„.

Mi, profesionalno angažovani igrači, nismo zadužili klub za iznos od oko milion evra. Učinio je to neko drugi. Neko drugi je neplaćanjem poreza klupski račun uveo u blokadu. Zašto za sve to mi plaćamo? Na nama je da na terenu pokažemo da vredimo i to ćemo pokazati svom snagom.

Četiri meseca mi igrači ne primamo plate, uporno trenirajući dugo vremena sa tri lopte koje imamo, na terenima koji više liče na livade nego na fudbalskim pravilima definisan prostor za trening. Često nemamo hranu, tako da je suvišno govoriti o tome da smo jedina ekipa u ligi koja nije išla na pripreme.

Kao odgovorni ljudi, sportisti, obaveštavamo kragujevačku javnost i naše navijače da nećemo obustaviti rad. Ostajemo na terenu. Za nas nema predaje – do pobede!

Zato je nužna mobilizacija. Mobilzacija svih koji vole Radnički. Kragujevac bez Radničkog neće biti isti. Neka se pukotina zaustavi na vreme, neka ne ostane rupa koja će, ako sada nešto ne preduzmemo, ostati u srcu Kragujevčana.
Mi nismo političari i ne znamo pravila igre. Naš jezik ne prepoznaje reči političara. U našem jeziku važne su reči: trening, rad, poraz, pobeda, navijači…

Zato nam jednostavno recite čiji smo mi, da li neko brine o nama, da li smo potrebni Kragujevčanima?„