Lazar Ćirović: „Kragujevac i Radnički su za mene posebni i nezamenljivi“

Kategorija: Intervju,Odbojka

ĆirovićKragujevac je iznedrio veliki broj sjajnih sportista, koji dostojno reprezentuju ovaj grad nastupajući širom Starog kontinenta. Jedan od tih „sportskih amasadora“ Kragujevca jeste i Lazar Ćirović, novi odbojkaš grčkog Panatinaikosa, momak koji je punih devet godina proveo u Radničkom, gde je stekao nezaboravna prijateljstva i lepe uspomene.

Retki su sportisti poput Lazara, koji su u svojoj karijeri uvek donosili prave, dobro promišljene odluke. Od matičnog Radničkog u kome je proveo punih devet godina i odakle je otišao tek kada je sazreo kao igrač i kao ličnost, pa preko Budvanske rivijere, kao idealnog kluba za afirmaciju, turskog drugoligaša Afiona, gde je pružao brilijantne partije, pa sve od grčkog velikana Panatinaikosa, koji se polako vraća na veliku odbojkašku scenu.

O svim tim klubovima ovaj 24-godišnji Kragujevčanin govori sa puno poštovanja, kao i o trenerima sa kojima je radio i koji su zaslužni za njegov odbojkaški razvoj. Naravno, počasno mesto u njegovom sećanju rezervisano je za Radnički, klub u kome je proveo najveći deo svoje karijere i doživeo toliko lepih trenutaka.

cirovic_radnickiĆirović u dresu Radničkog (Foto: Privatna arhiva)

Lazar je odbojkom počeo da se bavi u svojoj trinaestoj godini. Zajedno sa svojim dedom pratio je odbojkaške utakmice Radničkog i reprezentacije, poželevši da i on sam jednog dana istrči na parket hale „Jezero“ u dresu kluba kojeg je bodrio.

– Odbojka je sport prema kome sam razvio afinitet još u ranom detinjstvu. Gledao sam utakmice Radničkog dok je klub još uvek bio u začetku svog uspona i polako stremio ka najvišem rangu. Moj deda po majci takođe je bio odbojkaš. On je igrao u Radničkom mnogo godina i njegova ljubav prema odbojci je ogromna, tako da sam uz njega počeo da pratim odbojku, pa je tu svoju ljubav prema ovom sportu uspeo da prenese i na mene. Od tada smo bili redovni na utakmicama. Uz sjajne partije naše reprezentacije i postepenu popularizaciju odbojke u Kragujevcu, poželeo sam da se jednog dana i ja oprobam u ovom sportu. Tako je sve počelo.

U mladjim kategorijamaU mlađim kategorijama Radničkog (Foto: Prvatna arhiva)

U periodu kada je Lazar krenuo da trenira, Radnički je ulazio u Super ligu. Ubrzo su došli veliki uspesi, dve titule prvaka države i osvojen kup, a paralelno se u mlađim kategorijama razvijala izuzetno talentovana generacija, sa igračima koji su danas okosnica mnogih klubova u Srbiji i van nje.

– To je bio sjajan period za Radnički, a nešto kasnije, kada su počeli da se nižu uspesi, i za čitav grad. Kroz klub je prošlo dosta velikih imena odbojkaškog sporta, a u mlađim selekcijama bilo je puno igrača koji su zajedno sa mnom radili i razvijali se. Na nama je kasnije ostalo da klub održimo na dobrom kursu i nastavimo putem koji je započet. Veliki deo tih mladih igrača je nastavio da igra odbojku i sada su nosioci igre u svojim klubovima, kako u Srbiji, tako i van nje.

Kada su u pitanju treneri koji su imali najveći uticaj na njegov igrački razvoj, Lazar izdvaja dvojicu – Predraga Srećkovića i Slobodana Kovača. Prvi ga je naučio osnovim odbojkašim koracima, a drugi ga afirmisao u prvom timu.

– Moj prvi trener u mlađim selekcijama je bio Predrag Srećković, koji je protekle sezone vodio Radnički. Uz njega sam napravio prve odbojkaške korake, a kasnije sam se nadograđivao uz pomoć drugih trenera. U prvi tim Radničkog sam ušao kada je trener bio Slobodan Kovač. On je imao presudnu ulogu da počnem da se bavim odbojkom profesionalno. Te sezone sam najviše napredovao i iz juniorskog tima prešao u ozbiljnije vode.

249909_2044485442315_7133792_nSlobodan Kovač uveo Ćirovića u prvi tim Radničkog (Foto: Prvatna arhiva)

Ćirović se ubrzo ustalio u prvom timu Radničkog, a paraleno sa tim došle su i velike utakmice, kako na evropskoj, tako i na domaćoj sceni. Trener Kovač je imao puno poverenja u Lazara, te ga je odmah „gurnuo u vatru“, što se ispostavilo kao dobar potez, budući da je mladi Kragujevčanin relativno rano stekao neophodno iskustvo igranja velikih mečeva.

– Moja debitantska sezona u prvom timu Radničkog bila je upravo ona godina kada se klub takmičio u Ligi šampiona. Već na samom početku čekalo me je jedno sjajno iskustvo koje mnogi sportisti nikada ne dožive u svojim karijerama. Jasno je sa koliko sam emocija proživljavao taj period. Nacionalno prvenstvo je te godine takođe bilo veoma jako i što se tiče iskustva nezamenljivo za sve nas igrače. Bila je to godina kada su u Super ligi igrali mnogi naši reprezentativci i sve je imalo neku posebnu draž za mene. Imao sam podršku sa svih strana i ta sezona će mi ostati u jako lepom sećanju.

Nažalost, Radnički je u tom periodu počeo da se suočava sa problemima finansijske prirode, koji će kasnije dovesti klub na rub egzistencije. Međutim, tadašnju generaciju igrača takvi problemi nisu doticali, već su bili fokusirani isključivo na svoj deo posla, a to je teren.

– U tom periodu kada ste mladi i željni dokazivanja, finansijski problemi se nisu mogli odraziti na nas igrače. Imali smo svoj cilj i činilo se da ništa ne može da nas poljulja. Ispostavilo se da smo samo bili mladi i da smo u sportu videli samo ono najlepše. Vremenom su problemi u funkcionisanju kluba postajali sve veći, a mi sve više svesniji sveta oko nas i činjenice da se sport ne igra samo u hali. Trudili smo se da svako radi svoj deo posla, igrači su bili skoncentrisani samo na igru, jer je to bio naš deo odgovornosti. Ispostavilo se da je klub uspeo da funkcioniše nekako i u tim uslovima. Ogoman trud i odlučnost da Radnički opstane nadomestili su finansijske probleme, pa se nekako izdržalo.

budvanska-rivijera-halkbank-odbojka-liga-sampiona-budva-cirovic-eminovic-rasovicĆirović u dresu Budvanske rivijere (Foto: OSCG)

Nakon devet godina provedenih u matičnom klubu, Lazar je 2014. godine procenio da je sazrelo vreme da promeni sredinu. Odbojkaški put ga je vodio u Budvansku rivijeru, veliki klub, koji je u tom trenutku igrao Ligu šampiona. Činilo se kao prava destinacija za dalju afirmaciju.

– Posle nastupanja za Radnički, pojavilo se nekoliko opcija koje su u tom trenutku privukle moju pažnju. Kao klub koji je igrao najprestižnije takmičenje i imao sjajnu ekipu, Budvanska rivijera je bila jako dobra opcija za usavršavanje mladog igrača. U tom trenutku mi se to činilo kao potez koji bi mogao puno da mi donese u budućnosti.

Sa Budvanima je osvojio duplu krunu, ali je ekipa razočarala u Evropi. Nedostajalo je i sreće…

– Imali smo jako dobru ekipu, ali u Evropi smo možda mogli i više. Igrao sam sa mnogo dobrih igrača i zaista sjajnih momaka te sezone. Dok je u domaćem prvenstvu sve išlo po planu, u Evropi su se stvari iskomplikovale. Bukvalno nas je bod delio od deset najboljih ekipa i nismo uspeli da prođemo u završnu fazu takmičenja. Ispostavilo se da nam je malo sreće zafalilo. Bili smo u grupi sa poljskom Rešovijom i ekipom Berlina, koje su završile takmičenje kao osvajači medalja. Sve u svemu, ta sezona je bila veoma značajna za moje iskustvo.

ba9e765a86308a2b0a14a57b979b134dSlobodan Boškan, još jedan veliki odbojkaški as sa kojim je Ćirović sarađivao (Foto: cev.lu)

Značajan je bio i rad sa još jednim velikim odbojkaškim asom, Slobodanom Boškanom, koji je tada trenirao budvanski tim.

– Sarađivati sa nekim ko iza sebe ima toliko medalja i priznanja je jako velika čast, ali i odgovornost. Ljudi koji su navikli na uspehe u igračkoj karijeri, sigurno će nastaviti da ih očekuju i u trenerskoj. Oni znaju svoj posao, umeju da izvuku od igrača maksimum. Od svakog trenera može puno novih stvari da se nauči, što bi uz lični napor i trud trebalo da bude preduslov za napredak.

Slabiji rezultati u Evropi i finansijski problemi sa kojima se Budvanska rivijera suočavala u tom trenutku, primorali su Ćirovića da kaže „zbogom“ Budvanima. Nije to bio baš prijatan rastanak, ali se na kraju sve završilo dobro po obe strane.

– U trenutku kada su problemi sa Budvanima počeli znatno da se odražavaju na teren, shvatio sam da ta sredina nije ona u kojoj bih mogao da ostanem. Klub nije bio u mogućnosti da funkcioniše, pa sam morao da na nepopularan način napustim Budvu i zatražim raskid ugovora. Posle nekog vremena smo uspeli da nađemo dogovor i rastanemo se dostojanstveno.

13900839_10210078752315893_177694633_nĆirović u dresu Afiona (Foto: Prvatna arhiva)

Usledio je iznenadni prelazak u redove turskog drugoligaša Afiona. Klub relativno nepoznat, ali sa velikim ambicijama…

– Na polusezoni, kada sam ponovo bio slobodan da tražim klub, prelazni rok u većini zemalja se bližio kraju. Bilo je nekoliko klubova koji su želeli da naprave neke promene u svom igračkom kadru i pojačaju se pred završnicu sezone. Afion je bio klub sa velikim ambicijama. Zaostajali su za nekoliko vodećih ekipa i potreban im je bio baš primač. Želeli su da igraju u najvišem rangu i da naprave veliku promociju svog malog grada. Meni je ta opcija bila najinteresantnija, pa smo se vrlo brzo dogovorili.

Ispostavilo se da Lazar nije pogrešio u odabiru nove sredine i da je to bio pravi potez. Afion je obezbedio plasman u viši rang, a naš sagovornik je bio jedan od glavnih igrača u ekipi. Dovoljno za lepe uspomene sa ove usputne stanice u njegovoj karijeri…

– Iz Turske nosim mnogo lepih uspomena. Od dobrih prijatelja, sportskih uspeha, pa do upoznavanja sa jednom novom kulturom, mnogo je pozitivnih aspekata mog boravka u Afionu. Uklopio sam se sjajno u ekipu, pa ni rezultati nisu izostali. Vezali smo oko dvadeset pobeda u ligi i plej-ofu, tako da smo ubedljivo osvojili prvenstvo i pored dobre konkurencije obezbedili ulazak u Prvu ligu. Nažalost, situacija u Turskoj se zakomplikovala, pa sam kao sledeću destinaciju ipak morao da biram neku drugu evropsku ekipu.

13884537_10210078763996185_978748973_nSlavlje odbojkaša Afiona nakon obezbeđenog plasmana u Prvu ligu Turske (Foto: Prvatna arhiva)

Lazareve dobre partije u dresu Afiona nisu ostale nezapažene. Grčki Panatinaikos bio je odlučan da mladog Kragujevčanina dovede u svoje redove. Dogovor je brzo postignut, na zadovoljstvo obe strane.

– S obzirom da nisam bio vezan ugovorom, po završetku sezone sam bio spreman da čujem da li postoji interesovanje za mene u drugim klubovima. Nisam bio spreman da nastavim karijeru u Turskoj, iako je postojala želja nekih tamošnjih klubova da me vide u svojim redovima. Birao sam ekipu gde mogu da nastavim da napredujem i pokažem se u što boljem izdanju. Ljudi iz Panatinaikosa su bili odlučni u želji da ostvarimo saradnju, naravno uz obostrano zadovoljstvo, pa je tako i dogovor sa njima vrlo brzo postignut.

Panatinaikos se nakon „zlatnog perioda“ suočio sa brojnim problemima, koji su neminovno uticali na rezultate kluba. Ipak, ovaj grčki gigant se polako budi i stremi ka staroj slavi.

– Posle svog zenita koji je grčki klub imao protekle decenije, uz najbolje igrače sveta koji su u njemu tada nastupali, PAO se suočio sa problemima. Poslednjih godina se vraćaju u vrh grčke odbojke i moja je uloga, a i ambicija, da im u tome pomognem. Očekujem napornu, ali i uspešnu sezonu, u kojoj ćemo se potruditi da se pozicioniramo pri vrhu tabele.

I pored zavidne klupske karijere, Ćirović još uvek nije imao priliku da debituje za nacionalni tim Srbije. Prošao je sve mlađe reprezentativne kategorije, ali nije dobio pravu šansu u seniorskom timu. Prelazak u Panatinaikos ponovo otvara prostor Ćiroviću da se nametne selektoru Nikoli Grbiću.

– Proteklih godina sam imao čast da se nađem nekoliko puta na spiskovima reprezentacije, ali ne i priliku da zaigram za nju. Svakom igraču je to velika ambicija i želja, pa se nadam da ću uz napredak i priliku da se iskažem u Panatinaikosu, u budućnosti dobiti taj poziv koji bi mi puno značio.

57490_1678997985357_1009073_oĆirović i dalje u kontaktu sa nekadašnjim saigračima iz Radničkog (Foto: Prvatna arhiva)

Lazar ističe da još uvek prati svoj bivši klub Radnički i da se često čuje sa svojim nekadašnjim saigračima iz kluba. Svestan je krize u koju je zapala odbojka u Kragujevcu poslednjih godina i kao glavni problem on vidi finansijske prilike.

– Razlog je pre svega loša finansijska situacija u koju su klubovi upali i sa kojom ne uspevaju da se nose. Mnogi klubovi ne mogu da izdrže pritiske i ispune svoje obaveze. Svakako je težak položaj klubova posledica nedostatka sponzora ili većih ambicija od realnih mogućnosti.

Ono što je još poraznije jeste sve manji broj dece u Kragujevcu koja se odlučuju za ovaj sport. Fudbal, košarka i tenis potisnuli su odbojku u drugi plan. Zbog toga su kragujevački klubovi, a pre svega Radnički, pokrenuli škole odbojke kako bi popularisali ovaj sport među najmlađima i regrutovali što veći broj mališana koji će jednog dana poći stopama Ćirovićeve generacije.

– Interesovanje kod dece za odbojku postoji, i mislim da će ga uvek biti. Ali put od deteta koje voli sport do formiranog sportiste je veoma dug i ponekad na njega utiču već pomenuti faktori.

Naš sagovornik ističe da je za povratak Radničkog na staze starog uspeha potrebna dugoročna strategija i finansijska stabilnost kluba.

– Da bi se to desilo, pre svega je potrebna finansijska podrška do koje je, iako znatno lakše nego u nekim drugim sportovima, jako teško doći. Na taj način bi interesovanje za klub poraslo, mogao bi se pojačati tim sa nekoliko iskusnijih igrača… Opet bi postojale mogućnosti da se naprave dugoročna rešenja u pogledu mladih igrača u koje bi moglo da se ulaže. Funkcionisanje ’’od danas do sutra’’ je jako nezahvalno za dugoročnu stabilnost. Klub je imao tu sreću da je već prošao kroz sjajne trenutke, pa bi u budućnosti, po proverenom receptu i uz odgovarajuću podršku, ponovo mogao da bude u vrhu Superlige.

1234120_10201872952336306_762862364_nRadnički za Ćirovića poseban i nezamenljiv klub

O Radničkom Ćirović i danas govori sa puno ljubavi i respekta. A kako i ne bi kada je to klub iz grada u kome je rođen, klub u kome je načinio prve odbojkaške korake i za koji ga vežu mnoge lepe uspomene i prijateljstva.

– Kragujevac i Radnički će za mene uvek biti posebni i nezamenljivi. Tu sam odrastao, proveo mnogo divnih godina i odigrao mnogo utakmica, što je za mene nezaboravno. Pamtim klub iz vremena kada je svakom protivniku bilo teško da odnese bodove iz hale „Jezero“. Bilo je utakmica kada su najveća imena ovog sporta nastupala pred našom publikom. Pamtim taj pobednički duh, mnogo publike, kao i trud i želju u trenucima kada je bilo teško. Pamtim i prijateljstva za sva vremena… Nadam se da će se uskoro taj period vratiti i odbojka u Kragujevcu doživeti još veće uspehe nego ranije.  

Tekst: M. Pasuljević

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *