Nemanja Momčilović: „Kada je Ekonomac poželeo da me vrati, za mene nije bilo dileme“

Kategorija: Intervju,Mali Fudbal (Futsal)

13892220_1586440954984909_6552947530522439005_nKragujevački Ekonomac je već na samom startu prelaznog roka rešio pitanje „jedinice“ za predstojeću sezonu. Nemanja Momčilović se nakon jednogodišnje epizode u Letoniji vratio u klub koji ga je afirmisao i lansirao među trenutno najbolje golmane u srpskom futsalu.

Prokuplje, mesto na jugu Srbije, dalo je dva vrhunska futsal golmana. Prvi je Miodrag Aksentijević, reprezentativni čuvar mreže i jedan od najboljih golmana u evropskom futsalu, a drugi Nemanja Momčilović, momak za koga tvrde da je jedini pravi Mikijev naslednik.

Njihove sudbine su faktički isprepletane. Obojica su iz istog grada, branili su u istom klubu, a uz to su i čuvari mreže nacionalnog tima. Pored toga, Aksentijević je možda i najzaslužniji što je Nemanja uopšte stigao u redove najtrofejnijeg futsal kolektiva u Srbiji.

– Miki Aksentijević mi  je predložio da dođem na probu i preporučio me trenerima u Ekonomcu. Nakon par odrađenih treninga sa prvim timom, ljudi iz stručnog štaba su bili zadovoljni i ponudili mi ugovor – priseća se Nemanja Momčilović.

AksentijevicMiodrag Aksentijević je svojim iskustvom i savetima mnogo pomogao Nemanji (Foto: uefa.com)

Ekonomac je uvek imao dobre tandeme golmana, koji su se međusobno pomagali i dopunjavali. Prvo su to bili Ranisavljević i Aksentijević, a potom Aksentijević i Momčilović. Stariji su savetovali mlađe, a oni pak svoje naslednike i tako ukrug. Pravi porodični koncept. Zato i ne čudi Momčilovićeva izjava da „sve što je postigao u futsalu duguje Mikiju Aksentijeviću.“ Iza tih reči on i danas čvrsto stoji.

– Nije mi pomagao samo savetima o futsalu, već i o životu. On je u velikoj meri svojim iskustvom uspeo da me usmeri na pravi put. Još uvek smo u sjajnim odnosima, zajedno nastupamo za reprezentaciju, ali se nadam da ćemo još koji put braniti boje istog kluba u budućnosti, makar kao trener i igrač – pun je hvalospeva na račun svog zemljaka i nekadašnjeg saigrača Nemanja Momčilović.

Pored Aksentijevića, veliki udeo u Momčilovićevom igračkom razvoju ima i aktuelni trener golmana Ekonomca Zoran Rakićević.

– Za moj veliki napredak i sve postignuto u karijeri, uz Mikija, možda je i najzaslužniji trener golmana Zoran Rakićević. Njemu dugujem veliku zahvalnost i to je trener od koga sam mnogo naučio i koga veoma cenim – ističe naš sagovornik.

Rakicevic i MomcilovicNemanja u društvu Zorana Rakićevića

Inače, mali broj ljudi je upoznat sa činjenicom da je Nemanja pre futsala aktivno igrao veliki fudbal. I to na poziciji napadača…

– Igrao sam u napadu i predviđali su mi veliku karijeru u fudbalu. Nakon igranja u Topličaninu, godinu dana sam proveo u niškom Radničkom. Međutim, usledila je povreda, a potom sam dobio ponudu da krenem sa futsalom i igrom slučaja stao sam na gol. I evo, još uvek sam na tom mestu…

Sudbina je promešala karte i mladi Prokupčanin je dobio šansu najboljem srpskom futsal klubu.

– Dolazak u Ekonomac predstavljao je veliki izazov i ogromnu šansu za napredak, uz ozbiljan rad u najboljem klubu na ovim prostorima.

MomcilovicMomčilović je sjajnim partijama u dresu Ekonomca opravdao ukazano poverenje

Ljudi iz Ekonomca odmah su shvatili kakvog bisera imaju u svojim redovima, pa se Nemanjina minutaža u prvom timu sve više povećavala. Ubrzo je došao trenutak da izađe iz Aksentijevićeve senke i postane prvi golman popularnih „studenata“.

– U poslednjoj Mikijevoj sezoni u klubu, on i ja smo delili minutažu. Tu sam već stekao neko iskustvo i rutinu, tako da sam psihički bio pripremljen da budem prvi golman. Ja sam neko ko voli da radi pod pritiskom, to me dodatno motiviše i tera da dam još više sebe i radim još jače, jer samo tako napredak je zagarantovan.

U tom periodu Ekonomac je dominirao srpskim futsalom. Sa druge strane, i pored dobrih partija u UEFA Futsal kupu, „studenti“ nikako nisu uspevali da naprave onaj završni korak i plasiraju se među četiri najbolje ekipe Starog kontinenta. Uvek se našao neki od finansijski moćnijih klubova ko bi raspršio snove Kragujevčanima.

– Sistem takmičenja u UEFA Futsal kupu je takav da je praktično nemoguće plasirati se na fajnal-for. Sistem je prilagođen velikim i bogatim klubovima, tako da plasman na završni turnir najčešće izbori neka od top ekipa iz Španije, Rusije ili Portugala. Preveliki je jaz u kvalitetu i finansijama između njih i ostalih, uslovno rečeno ,“manjih“ klubova – objašnjava naš sagovornik, koji posebno pamti utakmicu sa italijanskim prvakom Luparenseom, kada je De Souza pogotkom u poslednjim sekundama susreta doneo Ekonomcu plasman u Elitnu rundu.

Nemanjine dobre partije na golu Ekonomca nisu promakle selektoru Aci Kovačeviću, koji ga je ubrzo uvrstio u nacionalni tim. Debitovao je u prijateljskom susretu sa Azerbejdžanom i od tada je njegovo ime nezaobilazno na spisku reprezentacije.

– Svako ko se bavi sportom mašta o tome da igra za reprezentaciju svoje zemlje. To je velika čast i privilegija i ja sam se uvek bez razmišljanja odazivao pozivima selektora – kaže Momčilović, koji je u dresu sa državnim grbom odigrao možda i svoju najbolju utakmicu u karijeri.

– Bila je to utakmica sa reprezntacijom Italije u Ubu. Tada su Italijani bili aktuelni evropski prvaci, a mi smo ih pobedili sa 5:2.

14159180_10210406262051223_2032516573_nNemanja pored Mladena Kocića u dresu sa nacionalnim grbom

Leta 2015. godine Nemanja je odlučio da se oproba u inostranstvu. Izbor je pao na letonski Nikars, što se ispostavilo kao odličan potez, pošto je reč o dobro organizovanom, pravom profesionalnom klubu, koji je u velikom usponu. Kao šlag na tortu došla je osma uzastopna titula prvaka Letonije, koju je Nikars osvojio sa Momčilovićem na golu.

– Ja o Nikarsu imam samo reči hvale. Znam da zvuči kao fraza, ali zaista je tako. Klub je organizaciono u samom vrhu Evrope. Nisam imao nikakvih problema ni oko najmanje sitnice. Bio sam sjajno prihvaćen od svih u klubu, kao i od strane navijača, i sezona provedena u Letoniji mi je puno značila. Osvojili smo trofeje, imali odlične nastupe u UEFA Futsal kupu, kao i u ruskom Eremenko kupu. Nisam se nijednog trenutka pokajao što sam se odlučio da odem tamo.

Veliku zaslugu za Momčilovićev dolazak u Rigu imao je i njegov tadašnji saigrač iz Ekonomca Danijel De Souza, koji je prethodno nastupao upravo za Nikars. On njega je Nemanja čuo pregršt lepih reči o prvaku Letonije.

– Sigurno je da su mi njegovi saveti puno značili. On mi je ispričao sve najbolje o klubu i preporučio mi da pređem tamo.

Posle uspešne sezone u Letoniji, Momčilović je ovoga leta imao nekoliko dobrih ponuda za nastavak karijere. Međutim, kada su čelni ljudi Ekonomca izrazili želju da ga vrate u svoje redove, za Nemanju nije bilo dileme.

– Ekonomac je klub koji me je afirmisao i dao šansu, klub u kome sam praktično ponikao i zahvaljujući kome sam dospeo i do dresa reprezentacije. Zbog svega toga nisam bio ravnodušan prilikom odlaska i svakako sam želeo da se jednoga dana ponovo vratim. Tokom leta sam pregovarao sa nekolicinom klubova, ali čim se javio Ekonomac sa željom da me vrati, za mene više nije bilo dileme. Želeli su me trener Rajić i predsednik kluba profesor Dugalić, tako da smo se veoma brzo dogovorili oko mog povratka.

P7271116Zajednička fotografija igrača i stručnog štaba Ekonomca pred početak nove sezone

Sa većinom igrača iz postojećeg kadra Nemanja se zna od ranije, pa nije bilo puno problema da se uklopi u ekipu.

– O saigračima neću trošiti reči. Sa većinom sam sarađivao tokom prethodnog boravka u klubu, a sa mnogima se znam i iz reprezentacije. Tu je i novi kapiten, iskusni Rnić, koji mi je prvi poželeo sreću u novom/starom klubu.

U novoj sezoni ciljevi kluba su poznati – napad na oba domaća trofeja i što bolje igre u Ligi šampiona.

– Naravno, očekujem da Ekonomac odbrani titulu šampiona i da osvojimo trofej u Kupu Srbije, koji nam je izmicao zadnje dve sezone. Takođe, u UEFA Futsal kupu očekujem plasman u Elitnu rundu, pošto utakmice Glavne runde igramo na svom terenu, pred svojim navijačima i ne bi smeli da propustimo takvu šansu. Što se ličnih planova tiče, tu nemam nekih posebnih zahteva i očekujem da zajedno sa ostatkom ekipe napredujem tokom sezone.

Na kraju našeg razgovora dotakli smo se važnog pitanja popularizacije futsala u našoj zemlji. Proteklo Evropsko prvenstvo u Beogradu zainteresovalo je širu javnost za ovaj sport, ali čini se da je to bio samo prolazni trend.

– Nažalost, mislim da je to interesovanje javnosti za ovaj sport bilo samo privremeno tokom trajanja Evropskog prvenstva. Sport u Srbiji je u veoma teškom stanju i mnogi, uslovno rečeno manji sportovi, nalaze se na rubu egzistencije. Voleo bih kada bi se to promenilo u budućnosti i kada bismo došli u situaciju da u medijima redovno čitamo o futsalu ili da neka naša televizija prenosi futsal utakmice. Na taj način bi veći broj ljudi pratio futsal, što bi doprinelo i njegovoj popularnosti – zaključio je naš sagovornik.

Tekst: M. Pasuljević

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *