Tamni vilajet

Nakon četiri godine provedene u Jelen Super ligi, kragujevački Radnički zaigraće naredne sezone ponovo u nižem rangu takmičenja. Sav onaj višegodišnji trud da se klub postavi na zdrave osnove i postane standardni superligaš srušio se, čini se, preko noći i što je još zabrinjavajuće, kola su nastavila da se kotrljaju nizbrdo ka provaliji. Da li će neko uspeti da pritisne kočnicu, ako ona uopšte i postoji?

U ovom trenutku niko ne zna šta će biti sa jednim od simbola Kragujevca, klubom sa velikom tradicijom, koji zauzima važno mestu u fudbalskoj istoriji Srbije. Bez podrške gradskih čelnika, bez predsednika, odnosno neke ličnosti koja bi kao stožer okupila ostatak uprave i stvorila tu preko potrebnu koheziju, sa velikim finansijskim problemima i bez odgovarajućih uslova čak i za treninge, Radničkom preti povratak u onaj mračni period od pre desetak godina, kada se klub iz tadašnje Prve lige preselio dva ranga niže, u srpskoligaško društvo. I što je još gore situacija je takva da kragujevačkom klubu bukvalno preti gašenje, ako ne uspe da pronađe izlaz iz ove delikatne situacije.

Logično, nameće se pitanje odgovornosti za ovaj sunovrat kragujevačkog fudbala. Najlakše bi bilo uperiti prstom u jednog čoveka i reći „e, ovaj je kriv!“, pa ga onda razapeti na stub srama, ali u ovom slučaju krivicu snose različiti faktori, počevši od gradskih vlasti, različitih uprava, pa sve do same kragujevačke fudbalske publike, koja je, čini se, već odavno digla ruke od Radničkog, tako da su na „Čika Daču“ poslednje dve-tri  godine dolazili uglavnom oni najverniji „Crveni đavoli“ i par entuzijasta, željnih da malo ubiju vreme i svoje lične frustracije leče na igračima kragujevačkog tima.

Da bi se na pravi način sagledao problem, potrebno je vratiti se u sezonu 2011/2012, najuspešniju u istoriji kluba. Tu sezonu Radnički je završio na šestom mestu, učešće u Ligi Evrope je izmaklo u poslednjim metrima prvenstvene trke, a po završetku takmičenja ostvaren je rekordan transfer Filipa Kostića u holandski Gronigen. I upravu tu, u trenutku kada se klub nalazio u jeku svoje slave, kreću problemi. Naravno, uzrok je kao i obično – novac.

Po prethodno primenjenom receptu na Odbojkaški klub Radnički, dolazi do iznenadne smene tadašnje uprave koja je Radnički i uvela u elitni rang. Umesto Dragoljuba Lekića u predsedničku fotelju seda Veroljub Verko Stevanović, tadašnji gradonačelnik Kragujevca. Dva meseca kasnije, Stevanovića menja jedan od njegovih najbližih saradnika Nebojša Neđa Vasiljević. Taj „blickrig“ je pravdan „lošom atmosferom u upravi“, „beogradizacijom kluba“ i sličnim, prilično neubedljivim razlozima.

Pravi skandal je izbio kada je holandski klub Groningen saopštio da je vrednost Kostićevog transfera 1.250.000 evra, a ne 700.000 koliko su prethodno saopštili čelnici kragujevačkog kluba. Krajem 2012. godine privedeni su tada već bivši predsednik Vasiljević, sekretar Darko Stojanović i fudbalski agent Zoran Pavlović, pod sumnjom da su protivpravno prisvojili deo od Kostićevog transfera u iznosu od 550.000 evra. Oni su kasnije pušteni da se brane sa slobode, a Vasiljević je isticao da je cela istraga bila politički motivisana i da je sve u vezi Kostićevog transfera bilo regularno i transparentno. Ipak, kragujevački klub se nakon hvalopseva u medijima posle sjajno odigrane sezone, po prvi put pominjao u negativnom kontekstu, što će, nažalost, kasnije postati uobičajena pojava na srpskoj medijskoj sceni.

Sve ovo odrazilo se i na rezultate samih fudbalera. Kostićev odlazak nije mogao da se adekvatno nadomesti, pa je klub došao u poziciju da se grčevito bori za opstanak. Menjali su se treneri, dovodila „pojačanja“ sumnjivog kvaliteta, dok su igrači ponikli u školi Radničkog potiskivani u drugi plan. Nisu se poštovali ni oni najstariji, poput tadašnjeg kapitena Željka Miloševića, koji je na volšeban način preko noći odstranjen iz prvog tima.

Ni dolaskom novog predsednika Milenka Marjanovića stvari se nisu promenile. Atmosfera u klubu postajala je sve lošija, antagonizmi su rasli, a sve je kulminiralo javnim prepucavanjem kapitena Darka Spalevića i pomenutog Marjanovića posredstvom medija.

Radnički je dve godine zaredom do spasa dolazio u poslednjim metrima prvenstvene trke. Oba puta je „kestenje iz vatre“ vadio Dragoljub Bekvalac, pa nije ni čudo što je ovaj iskusni stručnjak dobio odrešene ruke i puno poverenje novog predsednika Aleksandra Mitrovića, koji je leta 2014. godine zamenio na toj funkciji Milenka Marjanovića, da formira potpuno novi tim koji će u sezoni 2014/2015 opstati u elitnom rangu.

Tog leta Radnički je zbog finansijskih problema ostao bez maltene kompletnog prvog tima, tako da se krenulo u jednu neverovatnu misiju, da se za nekih mesec dana sastavi potpuno nova ekipa. Tih dana je „Čika Dača“ ličio na pančevački buvljak. Igrači su defilovali kao na traci, a Bekvalac ih je birao u skladu sa nekim svojim ličnim kriterijumima. U međuvremenu je krenulo i prvenstvo, a Radnički još uvek nije imao iskristalisan tim, tako da je sa različitim sastavom počinjao gotovo svaki meč, što je normalno rezultovalo gubljenjem bodova. Kada se podvukla crta, Radnički je za samo jedno leto doveo preko dvadeset novih fudbalera, što je zaista podatak za Riplija.

Nakon prve pobede u prvenstvu protiv Voždovca na Dušanovcu očekivalo se da će „Đavoli“ konačno da krenu. Međutim, usledili su novi porazi, a situacija se otrgla kontroli nakon katastrofalnog poraza od Rada na „Čika Dači“ (0:3). Tada su pale i teške reči između trenera Bekvalca i predsednika Mitrovića, nakon čega je iskusni stručnjak napustio Kragujevac.

Sada je trebalo pronaći novog trenera, koji će nekako uspeti da vrati mir i harmoniju na „Čika Daču“. Izbor je pao na ljubimca navijača Radničkog Vladu Čapljića, čoveka koji je i uveo Radnički u elitu pre tri sezone. Međutim, Čapljić se već posle dve utakmice na klupi kragujevačkog tima pokajao što se uopšte latio uzaludnog posla, jer je atmosfera u klubu bila na ivici haosa, što je za ovog mladog stručnjaka bilo previše. U međuvremenu je i predsednik Mitrović podneo ostavku, pa je klub faktički ostao „obezglavljen“.

U tom trenutku užareno mesto šefa stručnog štaba Radničkog mogla je da prihvati samo osoba izuzetne mentalne snage i karaktera. Ta osoba bio je Neško Milovanović, čovek koji se vezuje za zlatni period kragujevačkog fudbala, kada je Radnički posle dvadeset i dve godine ponovo zaigrao u najvišem fudbalskom rangu u Srbiji.

Mora se priznati da su mnogi kragujevački ljubitelji fudbala bili skeptični kada je bio u pitanju izbor Neška Milovanovića za trenera prvog tima, ali ih je on brzo razuverio. Radnički je počeo da igra sve bolje i bolje, uzeo bod Crvenoj zvezdi na „Čika Dači“, a samo u meču sa Vojvodinom postigao toliko golova koliko nije za celu jesen. Neefikasnost je bila „rak-rana“ Kragujevčana u jesenjoj polusezoni, budući da su u prvih trinaest kola postigli svega dva gola.

U zimskoj pauzi klub je zbog neisplaćenih dugovanja napustila većina igrača pristigla u toku leta, a klub je zbog zabrane transfera od strane FSS-a bio u nemogućnosti da dovede pojačanja, pa je Milovanović bio primoran da se u nastavku sezone osloni na mlade momke iz omladinske škole Radničkog, uglavnom bez ikakvog iskustva kada je u pitanju seniorski fudbal. Sve ovo je misiju opstanka učinilo još težom, ali je već meč sa Spartakom na startu proleća pokazao da su se skeptici gadno prevarili.

Ipak, i pored odličnog starta, mladi fudbaleri Radničkog nisu izdržali do kraja u borbi za opstanak. Milovanović nažalost nije uspeo u nameri da spreči ispadanje kragujevačkog kluba iz Super lige, ali je zato sa svojim izabranicima, sa decom koju je „gurnuo u vatru“, časno i dostojanstveno napustio superligaški karavan.

U istoriji kluba ostaće velikim slovima upisan datum 13. maj. 2015. godine, kada je klinčarija iz Kragujevca srušila Crvenu zvezdu na sred stadiona „Rajko Mitić“. Sama ta činjenica je dovoljna da se Milovanoviću i ovoj kraguejvačkoj deci, koja su figurativno rečeno tek „fudbalski prohodola“, oda priznanje i da se naredne sezone smažno podrže u misiji povratka u Jelen Super ligu.

Naravno, ako klub bude uopšte postojao i ako bude uspeo da izađe iz ovog tamnog vilajeta.