Miloš Lepović – Kragujevčanin kod Palme

Kategorija: Fudbal,Intervju

Kako to obično i biva, klub koji se odrekne dobrog igrača, biva žestoko kažnjen kada taj igrač dočeka taj klub –  igrajući u drugom dresu. To se dogodilo i sa Kragujevčaninom Milošem Lepovićem. Letos, šef stručnog štaba Slavenko Kuzeljević nije računao na Miloša, koji je morao silom prilika da se preseli u susednu Jagodinu.

Već posle tri kola je postao standardan u najprijatnijem iznenađenju prvenstva i uspeo je da pokaže svima koji nisu verovali u njega, da je potencijal za velike ciljeve. A prošle nedelje je dao i gol za svoj novi tim, u pobedi nad Radničkim sa 2:1, te bio ubedljivo najbolji igrač na terenu.

Miloš Lepović je rođen 03.oktobra 1987.godine u Kragujevcu, gde je i započeo svoju fudbalsku karijeru u crvenom dresu, zajedno sa svojim starijim bratom Markom. Međutim, 2008. godine odlazi u pečalbu, tačnije u najpoznatiji tim u Makedoniji – Vardar. Tu se zadržao samo godinu dana, pa se preko Mokre Gore, 2009.godine vratio u matično jato. Od tada je postao nezamenjivi deo mašinerije Radničkog, koja se prošetala od Srpske do Super lige, a Miloš je sa 17 golova bio jedan od najznačajnijih za te rezultate. Svoje umeće mlađi Lepović je pokazao i u Super ligi, iako često nije bio standardan. Njegovi golovi, a posebno asistencije, pamte se kod vernih navijača.

Nažalost, ovog leta je došlo do prekida saradnje i Miloš je otišao u komšiluk. Po trenutnim igrama, vidimo da je FK Radnički 1923 pogrešio kada je pustio Lepovića da ode sa Čika Dače.

Miloš Lepović, ekskluzivno za KGsport kaže, da je do rastanka sa Radničkim moralo da dođe i da je zadovoljan kako je prihvaćen u Jagodini:

Kako si podneo odlazak iz kluba u kom si ponikao?

“Iskreno, dobro. Jednostavno je došlo do nekih nesuglasica između uprave kluba i mene, to je malo duža priča… Ipak, na kraju smo se prijateljski rastali.“ 

Jagodina?

“Kako sam prihvaćen u Jagodini zaista je nemoguće opisati. Prihvaćen sam fenomenalno, kako se samo može poželeti, počev od uprave, trenera, saigrača i svih ljudi u klubu. Svi smo kao jedna porodica i to je ono što nas krasi. Upoznao sam dosta ljudi ovde i stekao velika i, nadam se, doživotna prijateljstva“. 

Možeš li uporediti ova dva grada sa posebnim osvrtom na dva kluba?

“Kragujevac je grad u kome sam rođen, tamo su moja porodica i prijatelji i, gde god da odem, taj grad će zauzimati posebno mesto u mom životu. U Jagodini trenutno živim i igram fudbal, odlično su me ovde prihvatili i dobro sam se snašao. Što se klubova tiče, u Radničkom sam započeo svoju karijeru, to je klub u kome sam ponikao, a Jagodina mi je pružila novu šansu za nastavak karijere. Smatram da oba grada i kluba daju dobru šansu svakom igraču.“

Ko je tvoj fudbalski idol i da li planiraš odlazak  u inostranstvo?

“Ima dosta dobrih svetskih igrača, ali bih izdvojio Ćavija, jednostavno me oduševljava njegova pas igra i razmišljanje u svakom trenutku. A karaijeru bih, naravno, želeo da nastavim u inostranstvu, ako je dobar klub i dobra šansa za mene, mislim da to svaki igrač u Srbiji želi…“

Da li postoji šansa da se opet vratiš na Čika Daču?

“U životu se nikad ne zna, ja nosim lepe trenutke sa Čika Dače, ali sad sam u Jagodini, gde se lepo osećam i radujem svakom svom i klupskom uspehu i trenutno samo o tome razmišljam…“

Postigao si dosta golova u svojoj karijeri, da li imaš neki posebno drag?

“Dok sam igrao u Radničkom, najdraži gol bio je onaj koji sam dao na utakmici protiv Petrovca na Čika Dači, mislim da je tada to bio bitan gol i za klub i za mene je najlepši. I, naravno, drag mi je prvenac u Jagodini protiv Slobode.“

Koji ti je najlepši fudbalski trenutak u karijeri?

“Izdvojio bih tri najlepša trenutka u karijeri – ulazak sa Radničkim iz Srpske lige u prvu i iz prve u Super ligu i, naravno, pobeda protiv Crvene Zvezde na Marakani sa Jagodinom.“

Na kraju, pošto si i dalje ljubimac Crvenih Đavola, šta bi im poručio?

“Veliki pozdrav za Crvene Đavole, među kojima imam i dobrih prijatelja. Pre svega bih im zahvalio na velikoj podršci koju su mi pružali dok sam igrao za Radnički i koja mi je mnogo značila. A poručio bih im da navijaju za svoj klub kao i do sada, jer to oni najbolje rade.“

Foto: fkradnicki.com

Jedan komentar: Miloš Lepović – Kragujevčanin kod Palme

  1. Браво Мишо, чекамо те назад 😉

    Црвени Ђаво
    7. novembra 2012. at 22:44
    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *