Miloš Vidović: Iz Kragujevca preko Sarajeva do Splita

Kategorija: Fudbal,Intervju
milos-vidovic

Foto: rnksplit.hr

Počeo je da trenira fudbal u Radničkom kao sedmogodišnjak. Divio se majstorijama Zidana i Aimara. Potom je prešao u redove gradskog rivala Šumadije 1903, odakle ga je fudbalski put vodio preko Sarajeva do hrvatskog prvoligaša Splita, za koji trenutno nastupa. Njegovo ime je Miloš Vidović, Kragujevčanin sa trenutnim prebivalištem u najvećem gradu Dalmacije.

Savremeni fudbal je, i pored svoje lepote i dinamičnosti, jedna surova igra. Talentovani igrači teško dolaze do angažmana u klubovima, pa nije ni slučaj što mnogi srpski fudbaleri odlučuju da već u mlađim kategorijama potraže svoje uhlebljenje van granice ove države.

Mnogim kragujevačkim ljubiteljima fudbala je poznat slučaj mladog Kragujevčanina Filipa Holendera, koji je još kao 15-godišnjak spakovao kofere i otišao u Mađarsku, gde je napravio sasvim lepu karijeru nastupajući za ekipu Honveda.

Sličnim putem pošao je i naš sagovornik Miloš Vidović, koji je umesto dresa Radničkog obukao dres Olimpika iz Sarajeva.

„Ja sam još kao omladinac odigrao celu sezonu za prvi tim Šumadije u Srpskoj ligi, pa sam se shodno tome nadao pozivu u Radnički, koji nažalost nije došao. Umesto toga, pozvali su me ljudi iz Olimpika na probu.“ – priseća se Vidović i potvrđuje našu konstataciju da se srpski klubovi olako odriču mladih i talentovanih fudbalera:

„Jednostavno, mladi igrači u Srbiji ne dobijaju pravu šansu u nekom dužem periodu, već se to uglavnom svodi na par utakmica, koje odlučuju o njihovoj daljoj karijeri. Doduše, isto tako mladi fudbaleri često greše u želji da što pre odu iz svojih matičnih klubova i gradova.“

milos-vidovic

Vidović u dresu Olimpika (foto: olimpic.ba)

Miloš je stigao u Olimpik u trenutku kada je ova ekipa još uvek igrala u Drugoj ligi FBiH. Međutim, usledio je vrtoglav uspon malog kluba iz Sarajeva, koji je pod vođstvom trenera Faika Kolara najpre izborio plasman u Premijer ligu Bosne i Hercegovine, a potom je, u godinama koje slede, postao standardni premijerligaš, koji je prvenstvo završavao u gornjem delu tabele, ali nikako nije uspevao da obezbedi izlazak na evropsku scenu.

„Olimpik je mali klub, bez tradicije i navijača, tako da je osvajanje petog ili šestog mesta na kraju sezone za nas bio veliki uspeh, s obzirom da je jako teško doći do trećeg ili četvrtog mesta koje vodi u Evropu, posebno pored takvih klubova kao što su Željo ili Sarajevo.“

Ipak, i pred svih tih okolnosti, naš sagovornik žali što nije odigrao bar jednu evropsku utakmicu u dresu Olimpika.

„Sigurno je da posle 150 zvanično odigranih utakmica i pet i po godina provedenih u klubu ostaje žal što nisam odigrao makar jednu utakmicu za Olimpik u Evropi.“

U međuvremenu, Vidović je izabran za najboljeg stranog igrača u prvenstvu BiH, pa je razumljivo privukao pažnju brojnih klubova. Prvi je za visokog vezistu „zagrizao“ splitski Hajduk, koji je duži vremenski period imao mladog Kragujevčanina na svom skeneru, ali je na kraju gradski rival Split iskoristio oklevanje „Bilih“ i doveo Vidovića u svoje redove.

milos-vidovic-1

Vidović je brzo stekao naklonost saigrača i splitske publike (foto: rnksplit.hr)

„Bio sam u kombinacijama Hajduka godinu dana pre nego što sam prešao u Split, ali mislim da moj dolazak na „Poljud“ nikada nije bio toliko blizu. Sa druge strane, ljudi iz Splita su odgledali nekoliko mojih utakmica u dresu Olimpika, posle čega smo se dogovorili o saradnji. Moram reći da sam odlično dočekan od strane navijača Splita, kojih nema puno, budući da je gotovo čitav grad okrenut prema Hajduku.“

Poput Olimpika, i Split je klub koji je u relativno kratkom vremenskom intervalu strahovito uznapredovao, munjevito prešavši put od člana četvrte lige, pa do standardnog prvoligaša i ekipe koja se čak bori za ulazak u grupnu fazu Lige Evrope. Samim tim, porasle su i ambicije i apetiti navijača, ali naš sagovornik uverava da nema pritiska na igrače, pošto su oni svesni svog kvaliteta i renomea kluba koji predstavljaju.

„Malo je vremena prošlo od perioda kada je Split igrao u četvrtoj ligi Hrvatske, pa do nastupa u kvalifikacijama za Ligu Evrope, tako da je klub i dalje u usponu. Ipak, nekog većeg pritiska na nas igrače nema, jer smo svesni toga da klub poslednjih godina ima najveće moguće ambicije.“

U trenutku kada je stigao na „Park mladeži“, Miloš Vidović je bio jedini srpski internacionalac u redovima Splita. Međutim, to se vremenom promenilo, s obzirom da su u Split stigli Miloš Đorđević, još jedan Kragujevčanin, koji takođe nije dobio pravu šansu u Radničkom, kao i Aleksandar Miljković, nekadašnji fudbaler beogradskog Partizana i portugalske Brage. Miloš im je, sasvim razumljivo, pomogao prilikom adaptacije na novu sredinu, a i njemu samom je njihov dolazak u Split dosta značio.

„Pomogao sam im koliko sam mogao. Đorđević je došao povređen, nije prošao pripreme i samim tim nije uspeo da se nametne stručnom štabu, tako da je zimus nažalost napustio klub. Njihov dolazak mi je bez sumnje puno značio, budući da smo zajedno pratili sportska dešavanja u Srbiji.“ – ističe naš sagovornik.

Došao je i taj trenutak kada je Miloš Vidović odigrao svoj prvi meč na evropskoj sceni. Ono što mu prethodno nije uspelo sa Olimpikom, ostvario je u dresu Splita. Osećaj je, naravno, bio sjajan.

„Te kvalifikacije za Ligu Evrope smo odigrali fantastično, došli do plej-ofa i onda ispali od Torina. Takve utakmice se ne igraju svaki dan i to je nešto posebno.“

Split je i ove sezone među četiri najbolje ekipe hrvatskog prvenstva. Doduše, navijače Splita je prilično potreslo ispadanje u kupu od amaterskog kluba iz Županijske lige.

„Klub je na početku sezone napravio dva višemilionska transfera i dobro zaradio, ali je izgubio dosta na kvalitetu. Otišli su neki iskusniji igrači, a priključeni momci iz omladinske skole, tako da je borba za to četvrto mesto sama po sebi uspeh. Međutim, ispadanje iz kupa, posle prošlogodišnjeg finala sa Dinamom, u kome nam je trofej izmakao nakon penal serije, za nas je svakako veliki kiks.“ – iskren je Vidović.

milos-vidovicMiloš Vidović u dresu Splita (foto: rnksplit.hr)

Miloš se dobrim igrama jako brzo izborio za status standardnog prvotimca u ekipi sa „Parka mladeži“, a njegovo ime se gotovo sigurno našlo i u beležnicama skauta brojnih evropskih klubova. Ipak, naš sagovornik još uvek ne razmišlja o promeni sredine, pošto mu je do kraja ugovora sa Splićanima ostalo još godinu dana. Ističe da mu boravak u Splitu prija zbog mora i klime, kao i članovima njegove porodice, ali da je Sarajevo grad u kome mu je bilo najlepše.

U rodnom Kragujevcu je dva puta godišnje, ali stiže da isprati sva dešavanja u kragujevačkom fudbalu, posebno kada je u pitanju Radnički.

„Žao mi je tih mladih igrača Radničkog što su prinuđeni da trpe veliki pritisak, jer oni nisu krivi za lošu situaciju u klubu. Oni su silom prilika morali da uđu u prvi tim iz kadetske i omladinske selekcije i igraju ligu koja je veoma zahtevna, mada treba razumeti i navijače koji žele da njihov tim beleži dobre rezultate. Nažalost, ispadanje iz lige bilo je neminovno, jedino što im je falio još neki bod više, a tome su kumovali neiskustvo i loša sreća. Njima je u ovom trenutku podrška neophodna, a imaju je, koliko ja vidim, samo od navijača.“ – ističe Vidović i dodaje da pored Radničkog aktivno prati i kragujevački Ekonomac, za koji nastupa njegov kum Miloš Simić.

Inače, Milošev mlađi brat Uroš danas uspešno brani boje Radničkog 1923 i ujedno nosi i kapitensku traku kragujevačkog prvoligaša.

„Moram priznati da zavidim bratu Urošu jer ima priliku da igra za Radnički, a ja je nisam imao. Uz to, pripala mu je i velika čast da bude kapiten tima. Naravno, od mene, kao starijeg i iskusnijeg, dobije po neki savet u vezi sa svojom igrom.“kaže naš sagovornik, a na pitanje da li ćemo jednog dana gledati braću Vidović u tandemu, po mogućstvu u dresu Radničkog, Miloš zagonetno poručuje:

„Ko zna, možda se i to jednom desi…“

Tekst: M. Pasuljević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *