Na današnji dan: Rođen Čika Dača

Na današnji dan, 24.oktobra 1877.godine, u Lapovu se rodio Danilo Stojanović, daleko poznatiji kao Čika Dača. Malo je reći jedan od najzaslužnijih što se fudbal zaigrao u Srbiji. Pionir fudbalskog sporta učinio je mnogo ne samo za razvoj kragujevačkog, srpskog već i jugoslovenskog fudbala.

Sa fudbalskom igrom upoznao za vreme srednjeg školovanja u Nemačkoj, u Mitvajdu, na koje je otišao 1900. kao stipendista Topolivnice. Po povratku sa školovanja, pored redovnog posla,  radio je i kao nastavnik u vojno-zanatlijskoj školi Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu. Svoje znanje o fudbalu vrlo brzo je preneo na svoje učenike, okupljao ih je na Vašarištu, formirao dve ekipe, pa je tako došlo i do osnivanja Fudbalskog kluba „Šumadija“ 14/27.septembra 1903.godine. Čika Dača je u „Šumadiji“ ostao do 1906.godine, a bio je predsednik kluba, povremeno i golman pa i levo krilo.

U Beograd je prešao po službenoj dužnosti i odmah se latio svoje velike ljubavu fudbala, pristupivši „Sokolu“, koji je već imao dosta igrača. Bio je među osnivačima BSK-a 1911.godine, obavljao je dužnost potpredsednika. Godinu dana kasnije već je bio u „Dušanovcu“, a 1913. je osnovao novi klub, „Velika Srbija“.

Za vreme Prvog svetskog rata prešao je Albaniju, a zatim se kao izbeglica obreo u Francuskoj. Čim su prošle prve nevolje počeo je da trenira u „Olimpiku“ u Marselju, igrao je u pariskom ASF-u i najzad u „Etoalu“ u Sen Moru (predgrađu Pariza). Tu je imao i radionicu za proizvodnju burgija u kojoj su uhleblje našla nekolicina fudbalera iz Srbije.

Po oslobođenju, aprila 1919.g. Čika Dača je sa starijim članovima kluba obnovio rad i promenio ime u SK „Jugoslavija“ a on je postao prvi predsednik. Ostao je na tom mestu do polovine 1921.

Iz bogate biografije Čika Dače sigurno se ne može izbeći podatak da je jedan od osnivača Jugoslovenskog nogometnog saveza (kasnije FSJ). Koliko je bio cenjen i poštovan govori podatak da je predsedavao Osnivačkom skupštinom 1920.godine, u Zagrebu, na kojoj je izabran za potpredsednika.

Posle razlaza sa SK „Jugoslavijom“ obavljao je mnoge funkcije u drugim klubovima i organizacijama. Bio je prvi predsednik Beogradskog loptačkog saveza, dugi niz godina potpredsednik JNS, predsednik beogradskog hazena saveza, počasni predsednik  kragujevačke „Šumadije“ i beogradskog „Dušanovca“, član uprave a zatim doživotni počasni predsednik FK „Crvena zvezda“.

Ceneći njegove izuzetne i nesporne zasluge za razvoj sporta Prezidijum Narodne skupštine Srbije 1951.godine, dodelio mu je doživotnu mesečnu pomoć.

Umro je 23.aprila 1967.godine. Sahranjen je na beogradskom Novom groblju.

Izvor: Kazimir Petrović